Svojim izgledom kaktusi se razlikuju od svih biljaka koje kod nas rastu. Čudnovati njihovi oblici izazivaju uvek divljenje i interesovanja. Kaktusi su sukulentne biljke, mada je stepen sukulentnosti različit u pojedinim rodovima. Razvojni stepen pojedinih rodova može se ocenjivati na osnovu izgleda reproduktivnih organa: cveta, ploda, semena, kao i po tome na kome vegetativno delu biljke one izrastaju.
Telo kaktusa
Nadzemni deo kaktusa naziva se „telo“. Sredinom tela prolaze provodni snopići, od korena pa sve do vegetacione kupe biljke. Oko provodnih snopića nalaze se mnogo tkiva kambija, koja su obavijena pokoricom-epidermisom.
Osnovna podela kaktusa po obliku tela je na :
- stubaste (columnaris)
- cilindrične (cylindricus)
- loptaste (globosus)
- diskosne (disciformis)
- drvolike (arborescens)
- svećnjačke (candelabriformis)
- grmolike (caespitosus)
- viseće (decumbens)
- puzajuće (repens)
Epidermis kaktusa
Epidermis (pokorica) je tkivo koje štiti kaktuse od uvenuća, iznenadnih toplotnih udara, prejakog osvetljavanja…Ćelije na površini imaju kutikulu koja skoro ne propušta vodu i gasove. Epidermis nema hlorofila u ćelijama, pa zato ne obavlja asimilaciju. Funkciju fotosinteze obavljaju hloroplasti, koji se nalaze u osnovnom tkivu ispod pokorice i hipodermisa.
Razmena vodene pare i gasova se kod kaktusa vrši posredstvom stoma. Stome se satvoje od dve ćelije. Kada je vreme vlažno ćelije se razmiču, kako bi vazduh i vodena para došli do asimilacionog tkiva, iz koga biljka uzima ugljen dioksid. Ukoliko napolju vlada toplo i suvo vreme, vlažnost vazduha se snižava i stome se zatvaraju.
Areole i aksile kaktusa
Kaktusi imaju posebne organe iz kojih izrastaju bodlje-areole. Bodlje (trnovi) iz areola niču postepeno, u smeru odozdo nagore. Pored bodljica, areole su često obrasle vunastim i svilastim tvorevinama.
Mesto tj. ulubljenje između bradavica naziva se aksila (axila). Najbolji primer za njih daju sve vrste kaktusa iz roda Mammillarie. Kod nekih biljaka bočni snopići se cepaju na dva snopića, jedan se proteže ka aksili, a drugi ka areoli. Na aksilama se takođe mogu pojaviti vunaste niti (čekinje ili dlačice).
Rebra i mamile kaktusa
Rebra kod bodljikavih ljubimaca mogu biti niska, široka ili uska, oblika:
-prava, usmerena od kupe ka korenovom vratu
-spiralno uvijena
-u obliku navoja, često se sreće kod cilindričnih ili stubastih biljaka
Ukoliko se rebra posmatraju na preseku, primećuju se oblici uzavisnosti od vrste:
- oštra rebra
- ovalna rebra
- pljosnata i niska
- povezana,nedeljena rebra
- deljena poprečnim zarezima
- razdeljena u brazdice
- razuđena u kvrge
- razuđena u mamile (bradavice)
