Aloja je otkrivena na ostrvu Barbados, kada se prvi put i spominje kao lekovita biljka u naučnim knjigama. Zahvaljući hranljivim vrednostima i njenom žutom soku u listovima koji je veoma lekovit, aloji se prepisuje i nadimak „kraljica lekovitih biljaka“. Najveći broj vrsta aloja potiče iz Afrike i sa Madagaskara.
Vodi poreklo iz porodice Asphodelaceae. Prelepi višegodišnji sukulent poznat je po svojim čudesnim, neobičnim mesnatim listovima, oštrih vrhova i nazubljenih oboda. Cveta od proleća do kraja leta, neopisivim žutim, narandžastim ili crvenkastim cvetovima, koji se formiraju na vrhu jednostruke ili razgranate stabljike.
Temperatura i sunčani položaji Aloe
Aloja je osetljiva na mraz, minimalna temperatura je 7-10 stepeni. Biljkama širine veće od 30 cm (visoke, stablaste) odgovara sunčani položaji, dok manjim ukrasnim vrstama odgovaraju polusenovita mesta. Idealna dnevna temperatura za njihov razvoj je do 25 stepeni, dok je noćna oko 15 stepeni. Sve aloje vole dosta svetlosti.
Zalivanje Aloe
Tokom letnjih dugih toplih dana, treba ih redovno zalivati. Između dva zalivanja preporuka je da se tlo osuši, kako ne bi došlo do truljenja samog sukulenta. Zelenim vrstama je potrebno malo više vode od prošaranih biljaka. Zimi, aloja se nalazi u fazi mirovanja, pa i sama količina vode treba biti svedena na minimum.
Presađivanje i prihrana Aloe
Presađivanje aloje se obavlja na svake dve godine u veću saksiju sa dobro urađenom drenažom u zemljištu ( česta kombinacija je supstrat, pesak i sitno kamenje ili lomljena cigla). Tokom vegetacije i cvetanja (proleće i leto), kraljicu lekovitog bilja treba prihranjivati jednom u tri nedelje sa đubrivom za sukulente i kaktuse.
Razmnožavanje Aloe
Najčešći način razmnožavanja je otkidanje mladih listova od matične biljke. Pre poleganja listova na vlažan supstrat, treba ostaviti rane da se dobro osuše 2-3 dana, kako ne bi došlo do truljenja ili razvitka nekih bakterija. Preporučuje se upotreba nekog fungicida za sterilizaciju.
